Deratizacija predstavlja skup mera i postupaka koji se preduzimaju u svrhu smanjenja populacije štetnih glodara (pacovi, miševi, drugi mišoliki glodari).Štetni glodari nanose ogromne ekonomske štete, a kao rezervoari, prenosioci i izvori su mnogih zaraznih bolesti koje narušavaju zdravlje ljudi i životinja.
Deratizacija se preporučuje jednom u šest meseci u sledećim objektima:
– deratizacija hotela i hostela
– deratizacija poslovnog i magacinskog prostora
– deratizacija ostava
– deratizacija podruma i tavana
– deratizacija poljoprivrednog gazdinstva
Metode koje se primenjuju:
Preventivne metode – sastoje se onemogućavanju ulaska glodara u objekte i stvaranju nepovoljnih uslova za njihovu životnu aktivnost u datom prostoru. To se postiže izgradnjom objekata od čvrstog materijala, zatvaranjem svih nekontrolisanih otvora (otvori za instalacije, pukotine i oštećenja i sl.), postavljanjem rešetki i metalnih mrežica na slivnike…
Mehaničke metode – primenom raznih klopki (živolovki,pacolovke), mehaničkih klopki, a najčešće upotrebom deratizacionog lepila.
Hemijske metode – podrazumevaju ciljanu upotrebu rodenticida najčešće antikoagulanta druge generacije (bromadiolon, brodifakum, difenakum)
Zatrovani mamci su najčešće u vidu čvrste formulacije (parafinske kocke, pelete, meki mamak). Prilikom upotrebe rodenticida, koriste se razne vrste deratizacionih kutija (tzv. hranilice) kako bi upotreba zatrovanog mamka bila što bezbednija po neciljane organizme, okolinu i čoveka.
Dinamika vršenja deratizacije zavisi od prisustva i brojnosti populacije glodara, zakonskih obaveza i obaveza koje zahtevaju HACCP sistem, ISO, IFS ili neki drugi standardi (kod poslovnih objekata i javnih ustanova). S toga dinamika može da varira od 2 puta godišnje (ugostiteljski objekti, zdravstveni objekti, školske i predškolske ustanove i sl.), pa do 12 i više puta godišnje (kod poslovnih objekata gde su prisutni standardi poslovanja).